Spojili ih bolest i ljubav, kesa na stomaku nije kraj već početak: Snežani i Draganu su stome donele sreću
Marijana Rajić |11:30 – 03. 12. 2023.
Snežanu S. Milojević i Dragana Trivuna je život spojio ne samo da dokažu da tabui, poput onog da osobe sa stomom ne mogu da imaju ni funkcionalan, ni lep, ni intimni život postoje da bi se rušili, već i da svojim iskustvom budu svetionik nade saborcima sa istom nevoljom
Stoma je zastrašujuća reč. U trenutku saznanja da će privremeno ili do kraja života nositi kesu na stomaku, retko koja osoba pomisli „Dobro je, živ/živa sam, jedino je to važno“. Zaista, malo ko pod šokom tada može da uvidi da je stoma zapravo i spas, olakšanje od bola, STOP pretnji smrti, prozor u novi život. A za to su dokaz junaci naše današnje priče.
Stoma kao misija: Zašto su Dragan i Snežana neobični i ponosni
Snežana S. Milojević i Dragan Trivun svakako su netipičan par. Čim ih upoznate, „upadate“ u njihov talas pozitivne energije, duha, verbalnog nadmetanja, mudrovanja, smeha, vrcavih polemika. Zapravo, obični su samo na prvi pogled, na koji zaista niko ne bi mogao da pretpostavi da oboje imaju po kesu na stomaku, tu strašnu stomu. Nasmejani, brzi, okretni, pokretni, neumorni. Neobični.
Takva je i njihova storija, koju nećemo početi od početka već od kraja. Ima razloga za to. Pismo koje je dobio Dragan nam čita sa ponosom, ali mu već na početku drhti glas. Ne od tuge, već od sreće i ponosa. Snežana je tu, hrabri ga, baš kao što čine jedno za drugo u svakom, baš svakom životnom trenutku.
– Nikad to ne napisah, ne pomenuh, s početka u strahu da budem pogrešno shvaćena, a kasnije jer sam željela da zaboravim te nesretne dane. S obzirom na to da ni dan-danas ne mogu da izbacim iz glave te crne dane kojima nisam vidjela da će ikad svjetlo da se nazire, odlučih se da Vam napišem kako ste tad spasili ne možda jedan, nego četiri života, jednu kompletnu porodicu – napisala je mama devojčice Nađe, rođene i bez vaginalnog i bez analnog otvora, koja je preživela i tešku infekciju klostridijom i ulcerozni kolitis, a povodom Draganovog nesebičnog desetogodišnjeg angažovanja i pomoći.
„Mili moji, došao sam da vidim kako mogu da pomognem…“
– Tog aprila, ne znam koja neprospavana noć za redom, bila sam odlučna da sebi uradim ono najgore, na šta čovjek može da pomisli kad je u situaciji u kojoj ne vidi izlaz. Tog dana uđoste na vrata našeg malog iznajmljenog stana, i niste rekli dobar dan, nego mili moji, došao sam da vidim, kako mogu da pomognem… Bez najave, bez poziva. Slučajno ste se našli u apoteci i čuli krike supruga koji je zapomagao u sebi za kremom koja će djevojčici, koju tada niste ni znali, pomoći da se riješi rana oko njene stome. Onako sa ruksakom, a ja puna nepovjerenja, izgubljene volje za životom. Rekoste tada, hajde sad da vidimo šta imaš na stomaku. Pustila sam. Nisam pitala ni jesu li oprane ruke, ni hoćete li nešto popiti… U svom ponoru od života bila sam izgubljena i nisam marila ni za šta, pa ni prijatnu dobrodošlicu čovjeku koji je tu da pomogne. Ja to tada nisam vidjela, čekala sam samo da dodje moj sudnji dan! Preko noći je Nađa ustala, sledeći dan trčkarala po kući, igrala se sa bratom… Jeza koja mi je stezala srce polako je popuštala. Osjetila sam, evo ga, svjetlo dolazi! – stoji takođe u ovom pismu, posveti zahvalnosti i ljudskosti.
Stoma i česte crne misli o oduzimanju života
– Popili ste tad jednu „s’ nogu“, rekli, idem, čeka me jedna pacijentkinja koja je izgubljena. Od juče ima stomu, ko zna šta može pomisliti sebi da uradi… ne znajući da i ja već dugo imam te iste misli. Misli ste odnijeli preko noći! Došli ste nakon dva dana sa velikom kartonskom kutijom, punom stvari za koje nisam znala niti da postoje a ni čemu služe. Rekli ste: dolazim svaki dan, svaku noć, dok god rane ne zarastu, a zarašće brzo. Niste tad zacijelili samo Nađinu ranu na stomačiću punom ožiljaka. Uspjeli ste da zaraste jedna puno veća rana koja je razdirala moju nemoćnu dušu! Od tada niste čika Dragan, nego familija, naš Dragan. A znam da nismo jedini, mnogo je takvih kojima niste gospodin Trivun, nego član porodice. Sretni smo mi koji Vas imamo. I dva života da živite malo je za sve šta ste uradili za par godina. Svi sveci neka vas čuvaju i prate na svakom koraku! Hvala što nikad nisam osjetila da sam nešto dužna, što je svaki put na moje pitanje šta smo dužni bila jedna „s nogu“ i moram dalje. Hvala za sve naša, familijo! – stoji u potresnom podsećanju jedne majke, koje odlično opisuje sve ono kroz šta psihofizički prolaze pacijenti sa stomom ali i njihove porodice.
Osvajanje slobode
Godine, sada već zapravo decenije, koliko svoja iskustva sa pacijentima dele Snežana S.Milojević i Dragan Trivun (a to su činili i dok ih sudbina nije dovela jedno drugom na put), mogu da stanu u nekoliko rečenica. One su misija dva udruženja: Nacionalnog invalidskog udruženja „ILCO“ Srbije, čiji je predsednik Snežana i „ILCO-STOMA“ RS-BL (Republika Srpska, Banja Luka) pod Draganovom „palicom“. Glase ovako: „Zapamtite da je izvođenje stome operacija koja vam spašava život. Naviknite se na nov način života i korak po korak osvajajte svoju slobodu i slobodu svojih najmilijih.“
Bilo da je reč o ileostomi (celo debelo crevo je odstranjeno a na površinu stomaka je izvedeno tanko crevo), kolostomi (izvođenje dela debelog creva i fiksiranje novog otvora za fekalni sadržaj na stomaku) ili urostomi (preusmeravanje toka urina iz mokraćne bešike i formiranje novog otvora najčešće od dela tankog creva), na raspolaganju su pacijentima koji, kada lekari obave svoj deo posla, imaju veliki broj pitanja, dilema, preispitivanja.
I njih dvoje se neprekidno edukuju te sa profesorima, doktorima ali i pacijentima i članovima udruženja iz regiona i Evrope imaju divnu i plodnu saradnju. Razmenjuju iskustva, upoznaju se sa novostima i stiču nove prijatelje. Dobri su sa svima koji se na ovakav način bore za bolji položaj stomičara odakle god bili, kažu ponosno. Nedavno su se „umrežili“ i sa Udruženjem obolelih od karcinoma Istočne Hercegovine u Trebinju. Žive i funkcionišu na relaciji Banja Luka-Foča-Beograd.
Kad su tu ljubav, poverenje i podrška, granica nema Foto: Snežana S. Milojević/privatna arhiva
Ko se Snežani i Draganu obraća za pomoć
Pričaju nam da im dolaze ljudi u lošem psihičkom stanju uz misli da život više nema smisla. Oni, koje su partneri ostavili čim su saznali šta ih čeka. Oni, koji ne znaju ni gde ni kojih dimenzija da kupe odgovarajuće kese, sa ranama na telu i duši. Za sve njih je tu pre svega topla, ljudska reč utehe a onda: edukacija, edukacija, edukacija. Prihvatanje bolesti i lečenja ili izlečenja u vidu stome, koja je sada deo tela. Drugo nemaju. Sa takvim se mora i može živeti ali ne životariti, već živeti kvalitetno i shvatiti da se sada samo „prazne“ na jedan drugačiji način.
Insistiraju na prevenciji i redovnim kontrolama. Na bazi iskustava predlažu sve što bi ljudima moglo biti od pomoći, tipa apiterapije. Čine to nenametljivo, pre svega informišući ljude o onome što se mora. Ne potenciraju da imaju stomu, niti da su imali kakav veliki problem. Potenciraju jedino rešenja.
Suprotnosti se izgleda ipak privlače
Ponekad, odaje nam Snežana, shodno njenoj prirodi, mora malo i da podvikne. No, niko joj to ne uzima za zlo jer se junaci bolje poznaju i trpe na istoj muci. Znaju da je sve za njihovo dobro. Dragan šeretski potvrđuje da sa ovom učiteljicom, inače diplomiranim ekonomistom nema šale i da je on to najbolje naučio na svom primeru.
Priznaje da je tip mrguda i da je za njega informacija da će nositi stomu do kraja života bila ravna katastrofi. Bilo je to 1994.godine. Problemi su počeli na ratištu. Prošao je golgotu kada se razboleo od karcinoma debelog creva. Smršao 43 kilograma. Za sportistu u punoj formi bio je to, kaže najiskrenije, smak sveta.
Za Snežanu je, sa druge strane, stoma bila spas. Značila je prekid bolova, temperature, krvavih stolica, nesvestica, mučnih stvari koje su svakodnevica pacijenata sa zapaljenskim bolestima creva (Kronovom bolešću i ulceroznim kolitisom). Pribrana, fokusirana i operativna kakva je inače, prigrlila je svoj novi život ne očajavajući posle prvog šoka i buđenja sa rupom i kesom na stomaku. Napravila ga je najboljim što može da bude i od 1991. godine saživela se sa svojom ileostomom.
– Ona kao da voli što ima stomu, takva je. Skoro da se pravi važna zbog toga. Ja ne volim! Ali moram da dam najbolje od sebe jer kako drugačije da pomognem bilo kome? – kaže Dragan.
A nije tako, smeje se Snežana i dodaje da je jednostavno shvatila da joj je kvalitet života neuporedivo bolji, muke manje, a ograničenja gotovo nikakva. Taj stav deli sa svima koji dođu, mnogi potpuno očajni a veoma često, pre svega, nedovoljno informisani.
Važno je ne pobeći i ne biti kukavica ako partner ima stomu
Pre ove zajedničke burne luke oboje su imali po jedan brak. Sudbina ih je jednostavno spojila, bolesti pokazale pravac. Prošli su brojna iskušenja na tom putu. Neka ne prestaju ni danas. Jedno drugom su beskompromisna podrška u svemu. Utisak je da ih je ovaj zajednički cilj spojio još jače, jer sada nisu „odgovorni“ samo za sebe i jedno za drugo, već i za neke druge koji u njima vide nadu. I da se mnogo vole, to je takođe utisak svih sa kojima su u kontaktu. Nije im problem da to kažu glasno.
Sigurno je i to, kažu nam, da se ipak bolje razumeju nego oni u zajednicama u kojima jedan partner ima a drugi nema ovakav problem. No, tvrde, ni to nije nepremostivo. Sve je u stavu da želiš da pokušaš da živiš što normalnije. Ali, i da ne budeš kukavica i begunac kad je gusto…
„Dragi, pusti muziku…“
Aktivni su na društvenim mrežama. Kada gledate njihova putešestvija od Srbije, Republike Srpske, preko Hrvatske, Slovenije, Grčke (redovno organizuju odlazak na more za stomičare), izgubili biste opkladu na pitanje da li ovi ljudi imaju neki fizički problem, o stomi i invaliditetu da ne govorimo. Osmeh je uvek tu, planovi takođe.
Razbijanje najvećeg tabua smo ostavili za kraj. Dakle, mogu li ljudi sa stomom da budu intimni?
– Kako da ne. Potrebno je samo da su oba partnera raspoložena. Svako nađe neku svoju „šifru“, a najčešća je da se pusti muzika, jer kese šušte (smeh). Osobe sa urostomom ne mogu da dožive ljubavni vrhunac, ali ostali mogu. Naravno, opet se sve vraća na poverenje, međusobnu podršku, želju i prihvatanje da kada je glava na ramenima sve možeš – rekla je Snežana S. Milojević, predsednik udruženja ILCO Srbije.
Dragan Trivun 2007. osniva Udruženje pacijenata sa stomom Republike Srpske – BiH.
Dragan Trivun (1957), ileostoma 1994.
Na godišnjoj skupstini 16. aprila 2014. izabran je za podpredsednika NACIONALNOG INVALIDSKOG UDRUŽENJA ,,ILCO,, SRBIJE.
Misija
Vizija
Dear Snezana and Dragan,
Thank you very much for your support.
We hope that our decision will make it clear to more organizations
that the EOA leadership remembers us, the organizations that make it up,
only when they ask us for our fees.
In other words, thank you for renewing your invitation to visit Belgrade
and we assure you that you are always welcome in Bucharest.
Sincerely your friends,
Marius and Cristi.
***********************************************************
Драги Снежана и Драган,
Хвала вам пуно на подршци.
Надамо се да ће наша одлука бити јасна већем броју организација
да се руководство ЕОА сећа само нас, организација које га чине
када од нас траже наше накнаде.
Другим речима, хвала вам што сте поновили позив за посету
Београд и уверавамо вас да сте увек добродошли у Букурешт.
С поштовањем ваши пријатељи,
Мариус и Цристи
KO SMO MI?
Mi smo osobe sa stomom, koji već godinama zadovoljno živimo sa stomom, dobrovoljno udruženi u Udruženje”ILCO-STOMA” RS i pomažemo na terenu i u bolnici. Rado ćemo vam pomoći da lakše razumijete nastalo stanje, jer smo nekad isto preživljavali i mi.
Udruženje pacijenata “ILCO-STOMA” RS osnovano je 26.05.2008. u Banja Luci.
Udruženje okuplja pacijente koji imaju stomu, odnosno kojima je hirurškom intervencijom izveden otvor na površini stomaka, kroz koji se iz organizma izbacuju štetne i nepotrebne materije. Prostorije udruženja nalaze se u ulici Starog Vujadina 55c u Banja Luci, a možete se javiti i na telefon 065/542-033.
ZAŠTO ZAJEDNO?
Skoro kod svake operisane osobe sa stomom javljaju se isti osjećaji. Osjećaji iz čovjeka izviru svakodnevno, pozitivni, ali i negativni. Ako se neki ne mogu staviti pod kontrolu. Mogu se upropastiti veze i odnosi među ljudima. Zatvaranje u sebe može izazvati negativnu reakciju okoline, jer ruši ranije stvoreno prijateljstvo i uslove za druženje. Odnos prema svom tijelu, prema stomi (to je naš novi organ) treba podići na novi nivo brige. Stoma zahtijeva pojačanu pažnju, kako se ne bismo izolovali od porodice, društva, okoline u kojoj smo se donedavno slobodno kretali.
Naša stoma je realnost, naša svakodnevnica i zanemarimo li je na tren može prouzrokovati brojne posljedice, zato vrijedi pravilo “što više truda oko stome, manje briga oko posljedica.”
Stoma nas ne smije obeshrabriti u životu i stvarati negativne osjećaje, već poticati da su život i zdravlje dar prirode i našeg odnosa prema njima. Odgovorni smo pri tom porodici, okolini i društvu.
Stomičari su pacijenti operisani najčešće od karcinoma debelog crijeva, pa im je hirurškim putem na stomak izvedena stoma (otvor) preko koje se vrši pražnjenje crijevnog sadržaja, ili urina. Udruženje broji preko 200 članova. Dvije trećine su iz Banje Luke. Nažalost, svaki mjesec pristiže desetak novih a, nažalost, jedan dio i umire.
Najmlađi član Udruženja je S.N. star samo 59 dana. Rođen je 6.10.2009, a već 7 i 8.10. je imao dvije komplikovane operacije u Beogradu, bori se kao lav.
Najstariji član ima 86 godina. Svi pacijenti izloženi su raznim stresnim i šokantnim situacijama. Potrebno je prebroditi sve te strahove i početi sa novim načinom života, skoro pa iz početka.
KAKO IZBJEĆI IZOLACIJU I ZATVARANJE U SEBE?
Važan je prvi pristup članova porodice
Uspostaviti otprije dobre odnose sa komšijama kako ne bi stvarali krive zaključke
Održavanje daljnjih kontakata sa medicinskim sestrama, doktorima i hirurzima
Dobro provedena postoperativna rehabilitacija i enterostomalna terapija
Kontakti sa volonterima
Učlanjenje u najbliže “ILCO” udruženje
ŠTA POSTIŽEMO U VEZAMA MEĐU OSOBAMA SA STOMOM?
Susrete sa drugim osobama iste ili slične sudbine
Prekid osamljenosti i izolacije, ako postoje
Dijeliti zajedno sve osjećaje (tugu, ljutnju, radost, strah, sreću…)
Izmjenu informacija i znanja iz vlastitog iskustva
Uzajamno se pomagati i pružati emocionalnu podršku
Uvažavati iskustva neke druge osobe sa problemima
Osjećaj solidarnosti
Iskustvo ravnopravnosti
Aktivno učestvovanje u novonastaloj situaciji
Manje depresije, psihičkih i fizičkih žalbi
Povećanje mogućnosti prihvaćanja problema s više životne energije
KAKO DALJE?
Iz svega nabrojanog vidljivo je koliko je važno okupljanje osoba sa stomom u udruženja. Niko ne bi trebao biti izostavljen, jer članstvo omogućuje fizičku i psihološku pomoć i druženje. Naša bolest ne zaobilazi nijednu generaciju, od mladih do starijih, ne bira ni socijalni ni društveni status oboljele osobe, kao ni pol ni zanimanje, niti boju kože.
Zato ovom prilikom pozivamo sve osobe sa stomom da se učlane u Udruženje “ILCO-STOMA” RS, jer udruženi stičemo nova iskustva, lakše rješavamo probleme, a život činimo kvalitetnijim i jednostavnijim.
Aktivnosti ostvarujemo kroz sljedeće programe:
1. INFORMISANJE NOVO-OPERISANIH OSOBA SA STOMOM
Tim programom obuhvaćene su osobe kojima je operativnim zahvatom debelog crijeva ili mjehura izvedena stoma. Njihov povratak u normalne tokove života poslije operacije donosi i novosti koje pojedinci teže prihvataju. Susreti i druženja takvih osoba, koje imaju iste probleme je jedan od najboljih oblika uključivanja u novu životnu stvarnost, zato već rehabilitovani članovi Udruženja sa zadovoljstvom prenose stečena znanja i iskustva novooperisanim i članovima njihovih porodica. Već sama činjenica da je puno takvih koji imaju slične ili iste probleme, smiruje i ohrabruje.
2. EDUKACIJA I ZBRINJAVANJE S POMAGALIMA
Pravilan odabir vrste pomagala (diskova i vrećica), dovoljna količina, te način njihovog korištenja i održavanje higijene stome, važni su faktori za brže i bezbjednije vraćanje u normalne životne tokove.
3. POSJETA STARIJIM I BOLESNIM ČLANOVIMA
Bolest ne bira starosnu dob. Ima starijih članova koji zbog drugih bolesti ne mogu dolaziti na druženja. Takve članove posjećujemo u njihovim domovima i informišemo o novostima. Svoje primjedbe, zapažanja, osjećaje, prijedloge mogu zapisati i poslati na adresu Udruženja ili predati prilikom posjete. O svemu ćemo upoznati članove Udruženja, a interesantnije teme objaviti u informatoru Udruženja.
4. ORGANIZOVANJE STRUČNIH PREDAVANJA
Organizovanjem stručnih predavanja iz područja, medicine, ishrane, pravima iz socijalnog i penzionog osiguranja, pravima za zaštitu pacijenata, te o prevenciji-potrebi ranog otkrivanja raka debelog crijeva, želimo svim stomistima i njihovim bližima, dobivenim saznanjima olakšati rješavanje svih teškoća s kojima se susreću.
5. PRAVA OSOBA SA STOMOM
U ovom trenutku stomičari u RS imaju pravo samo na upotrebu ortopedskih pomagala. Broj pomagala koja pacijenti dobijaju mjesečno nedovoljna su i zaostaju u odnosu na pacijente u državama bivše SFRJ. U razgovoru sa rukovodstvom Fonda zdravstva RS postoji dobra namjera da se ta mjesečna davanja povećaju i da se radi na poboljšanju uslova života stomičara. U našem okruženju postoje i rade brojni klubovi i udruženja pacijenata sa stomom, a najstariji su i najaktivniji (Ilco-Srbije, Ilco-Slovenije i Ilco-Hrvatske). Sa njima imamo i najbolju saradnju i njihovu nesebičnu pomoć na svim poljima.
Za kraj poruka jedne koleginice stomičarke iz Ilco društva Varaždin: “Prekrasna je spoznaja, da u našim životnim teškoćama imamo jedni druge i da nismo sami. Sreća je, da možemo dati sebe, kada nas drugi trebaju. Davanjem sebe drugima, čini ovaj život radosnijim i veselijim. Donesite još jednu važnu odluku u životu. Preventivni pregled crijeva, mnogima je spasio život, možda će takođe i Vama.”